Fizika Dvostepenog mehaničkog oscilatora
Naučna i stručna mišljenja
"Ovo otkriće se svakako svrstava među najvažnija otkrića u
nauci u poslednjih 300 godina."
dr Peter Lindeman
"Dvostruki oscilator ujedno je i najbolja mehanička analogija naizmenične struje, mora se priznati bolja od bilo koje Tesline analogije."
prof. Velimir Abramović, Ph.D.
"Može se proceniti da učešće gravitacionog potencijala u radu dvofaznog oscilatora iznosi oko 80%..."
akademik prof. Bratislav Tošić
"Pronalazak (dvostepeni mehanički oscilator) je optimalan i sa energetske i sa ekološke tačke gledišta"
akademik prof. Bratislav Tošić
"Treba reći i to da bi definiciju perpetuum moilea trebalo upotpuniti, jer se ovde ne radi o narušavanju zakona o održanju energije nego o pretvaranju rada gravitacione sile u koristan rad... Malo je reći da bi potvrda ove pretpostavke bila prvorazredna senzacija"
Nebojša Simin, diplomirani fizičar
"Smatram da je izum Veljka Milkovića, „Dvostepeni mehanički oscilator“ – najveće naučno otkriće u istoriji čovečanstva – koje je i eksperimentano dokazano na više mesta širom sveta. To je otkriće koje menja celu naučnu paradigmu kako same fizike tako i mnogih drugih disciplina."
Slobodan Mašanović, diplomirani inženjer
Teorijske analize
Cilj ovog rada je da sumira nalaze prethodno objavljenih naučnih radova uz dodatne komentare, kao i da pruži odgovore na dva osnovna pitanja: kako napraviti efikasan dvostepeni osvilator Veljka Milkovića, i kako izmeriti koeficijent efikasnosti napravljenog oscilatora. Svrha ovog rada je da objasni sve činjenice vezane za konstruisanje i merenje kako bi udovoljili naporima drugih ljudi ka izradi replika koje imaju visok koeficijent efikasnosti.
U ovom radu autor prvi put identifikuje centrifugalnu silu kao izvor over juniti rada pod određenim uslovima i, takođe, takođe izračunao maksimalni koeficijent efikasnosti uređaja. Problemi koji lako mogu da potkopaju over juniti ponašanje uređaja su identifikovani i predstavljena su rešenja. Uticaj dužine klatna i kritični ugao efikasnosti uređaja su veoma jasno objašnjeni i podržani matematičkim dokazima.
Ovaj rad je predstavljanje jednostavne teorije upotrebe konzervativnog gravitacionog polja kao goriva. Neophodan je efekat gravitacionog štita kako bi se izvukla energija iz konzervativnog polja. Promenljivo gravitaciono polje bi trebalo da nastane kao deo sistema ako se na odgovarajući način upotrebi štit. Energija se može izvući samo ako postoji razlika u potencijalu između dva pola. Logika ove teorije će takođe biti upotrebljena da bi se objasnio dvostepeni mehanički oscilator Veljka Milkovića i načini njegovog unapređenja.
Cilj ovog rada je da pojasni neka od pitanja koja se tiču dva izuma srpskog pronalazača Veljka Milkovića. Prvi izum je dvostepeni mehanički oscilator, a drugi je kolica sa inercionim pogonom. U ovom radu će autor pokušati da istakne propuste u modeliranju sistema, diskutovati o pitanju mehaničke povratne sprege, nekim greškama u merenjima i ponovo izračunati izlaz energije koji je uradio Jovan Bebić, nastaviti sa rešavanjem problema koje je započeo Colin Gauld, a koji se teču terminologije centrifugalne sile i propusta u upotrebi momenta inercije u jednačunama za kinetičku energiju, izazvaće prvi i treći Njutnov zakon i ograničiti zakon o održanju količine kretanja sistema prilikom analize kolica na inercijalni pogon.
Cilj ovog rada je da podeli nalaze i probleme u pokušaju da zatvori mehaničke povratne sprege kod dvostepenog mehaničkog oscilatora Veljka Milkovića. Ovaj rad je nastavak rada "Ključevi razumevanja gravitacionih mašina Veljka Milkovića" uz nekoliko dodatnih uvida nakon više pokušaja da se završi mehanička povratna sprega. U ovom radu će autor pokušati da istakne propuste u oblikovanju sistema i predloži rešenja, dalja razrada pitanja vezanih za mehaničke povratne sprege i objasni problem prenosa energije na klatno.
U ovom radu ću pokazati da se dvostepeni oscilator g. Milkovića može posmatrati kao prigušeni parametrički oscilator, i da pumpanje energije od strane klatna nije izuzetna pojava već očekivani efekat dobro-poznatog fizičkog fenomena zvanog "parametrička eksitacija / rezonancija / pumpanje". Stoga, već postojeća oruđa za modeliranje bi trebalo da su primenljiva na dvostepenom oscilatoru. Ja predlažem da se izum g. Milkovića svrsta u novu kategoriju uređaja zvanih "Dvostruko ograničeni parametrički oscilatori".
Cilj ovog rada je da objasni funkcionisanje dvostepenogi trostepenog mehaničkog oscilatora, odnosno pokaže mogućnost dobijanja viška energije kod dvostepenog mehaničkog oscilatora akademika Veljka Milkovića. Kao moguća primena dvostepenog i trostepenog oscilatora predložiće se komprimovanje vazduha.U radu će se razmatrati dinamika tela kada nanjega deluju prirodne sile gravitacije i kako je moguće dobiti over unity.
Cilj ovog rada je da na krajnje jednostavan način prikaže, poredi i nadoveže teoretske tvrdnje i zakonitosti u slučajevima prostog klatna, klatna spojenog sa slobodnom, balansiranom polugom i dvostepenog mehaničkog oscilatora. Krajnji zaključak ovog pojednostavljenog objaššnjenja osnovnih principa klatna je da je za održavanje oscilacija potrebno nadoknaditi onu količinu energije koja je izgubljena ili oduzeta, što je u osnovi u skladu sa fizikom dvostepenog mehaničkog oscilatora.
Ovde nije reč o ideji koja se protivi zakonu održanja energije. Da je tako, ozbiljan istraživač bi morao najpre da se zapita u čemu je greška, pre nego što učini bilo kakav korak na izradi fizičkog modela. Ne postavlja se pitanje zašto tako osmišljenja mašina ne može da radi kao perpetuum mobile. Sasvim obrnuto. Postavlja se pitanje zašto je to ipak moguće, s obzirom da je koeficijent korisnog dejstva već napravljene mašine očigledno veći od jedinice.
U ovoj studiji se tumači efekat stvaranja slobodne mehaničke energije u mašini koja se sastoji od: a) oscilatornog sistema klatna i poluge, b) sistema za održanje oscilovanja klatna i c) sistema koji koristi energiju mašine prigušivanjem oscilacija poluge. Srpski pronalazač Veljko Milković je izumeo, patentirao i konstruisao niz ovakvih mašina za proizvodnju energije, u čijoj osnovi je dvostepeni mehanicki oscilator.
U ovom radu pokušava se objasniti odakle energetski suficit praktično očigledan na svim modelima dvostepenog mehaničkog oscilatora koje je napravio Veljko Milković. Pokušalo se da se na osnovu postojećih fizickih zakonitosti matematicki izvede i fizički objasni činjenica koju sam lično dokazao nekoliko puta u različitim eksperimentima. Inspiracija za ovu analizu nastala je na osnovu rada koji je objavio Jovan Bebić, te ujedno ovo predstavlja razradu i dopuni istog rada.
U ovoj analizi pokušava se da se matematički dode do objašnjenja očiglednog energetskog suficita u radu dvostepenog mehaničkog oscilatora Veljka Milkovića, a da se koriste formule zakona fizike koje su izvedene iz zakona održanja energije. Ulaženje dublje u analizu i pisanje matematickog modela sistema posle trenutka pokretanja kraka poluge ne bi dalo matematički dokaz energetskog suficita jer bi smo se oslanjali na zakon o održanju energije na koji Milkovićev dvostepeni mehanički oscilator baca sumnju kako kod laika tako i kod onih koji se dobro razumeju u mehaniku i zakone fizike.
Povezani teorijski radovi
Cilj ovog rada je da se prikaže matematički dokaz da zakon održanja energije ne važi u delu sistema gde važi zakon održanja momenta količine kretanja. Takođe će biti diskutovana mogućnost dobijanja energetskog suficita ili over-juniti energije korišćenjem klatna kao parametarskog oscilatora. u ovom radu autor je definitivno dokazao da zakon o održanju energije ne važi tamo gde zakon održanja momenta količine kretanja važi. U ovom radu autor će diskutovati: zakon održanja momenta količine kretanja (kinetičkog momenta), kinetički momenat i konflikt sa zakonom održanja totalne energije u orbitama centralnih sila (gravitacione, elektrostatičke, itd.), kinetički momenat i korupciju centrifugalne sile, eksperiment sa istovremenim povećanjem i potencijalne i kinetičke energije gde je smatrano da važi zakon održanja kinetičkog momenta, mogućnost dobijanja energetskog suficita iz klatna koje radi kao parametarski oscilator, važnost orbita oblika jajeta i kinetički momenat za fluide.
Cilj ovog rada je da ukaže na neke važene činjenice u konstrukciji tzv. over-juniti elektro motora i generatora gde je izlazna energija mašine veća od mehaničke energije uložene na ulaznoj strani mašine. Ako se deo izlazne energije generatora usmeri na ulaznu stranu mašine onda se može postići neprekidno kretanje ili perpetuum mobile. U ovom radu autor će da diskutuje: principe korišćenja nebalansiranih magnetnih sila za konstrukciju over juniti mašina, principe korišćenja pokretnog magnetnog štita za konstrukciju over juniti mašina, mogućnost korišćenja velike brzine rotora za generisanje napona u generatoru da bi se izbeglo magnetno kočenje uzrokovano sa Lencovim pravilom, metode kombinovanja magnetih flukseva za konstrukciju over juniti mašina, neuspeh zakona termodinamike u slučaju balansa kinetičke energije reke i logika kosmičkog etera kao izvora energije.
Cilj ovog rada je da se ukaže na izvesne činjenice u elektro magnetnom polju što se tiče važenja trećeg Njutnovog zakona. Iako je poznata činjenica u teoriji elektro magnetizma da Njutnov zakon akcije i reakcije ne važi kod Amperovog zakona za silu između dva mala strujna elementa, on važi za zatvorenu strujnu konturu. Međutim, zanemarena je činjenica da isti problem postoji za dva tačkasta naelektrisanja koja se kreću normalno jedno prema drugom. Značaj izbegavanja važenja trećeg Njutnovog zakona je od najveće važnosti za konstrukciju takozvanog over-unity elektro generatora gde je energija na izlazu mašine veća od uložene mehaničke energije na ulaz mašine.
Svrha ovog rada je da stavi u prvi plan novu hipotezu mogućeg dizajna "Samookrećućeg točka" Johana Beslera. Voleo bih da je moguće ustvari rekonstruisati Beslerov dizajn koji radi. Na žalost, taj dizajn je zauvek izgubljen u prošlosti. Čak i kada bi neko uspeo da napravi model koji radi, na osnovu svih tragova i izveštaja, i dalje ne bismo imali načina da zasigurno znamo da je nov dizajn istovetan ili sličan Beslerovom dizajnu, osim na osnovu pukog zaključivanja.
Matematičke analize
Ovaj dokument će diskutovati dva osnovna problema sa matematičkim modelima za dvostepeni mehanički oscilator akademika Veljka Milkovića: problem sa dinamičkom upotrebom ulazne energije, probleme sa mekom vezom između članova sistema. Ovaj dokument je napisan da bi objasnio probleme koje naučnici imaju u modeliranju ovog sistema, a takođe i pogrešnih zaključaka proisteklih kao posledica upotrebe Lagranžeovih jednačina koje ne opisuju tačno sve činjenice. Ove česte greške su posledica lakog pristupa na izgled prostoj mašini koja se sastoji od jednog klatna i jedne poluge pričvršćene da radi kao klackalica. Samo ljudi koji su napravili ovu mašinu i testirali je mogu imati stvarno razumevanje raznih problema u vezi sa njom.
U ovom radu su predstavljeni rezultati simulacije dvostrukog klatna sa horizontalnom podlogom. Klatna su postavljena na takav način da, za vreme statičke ravnoteže, malo klatno zauzima vertikalan položaj, dok je veliko klatno u vertikalnom položaju i položeno na podlogu. Istražuje se kretanje za vreme polovine oscilacije. Uticaj velikog klatna na podlogu se smatra idealno neelastičnim. Predstavljeni su karakteristični položaji i ugaona brzina oba klatna, kao i njihova energija u svakom tenutku vremena. Ovako dobijeni rezultati su u skladu sa kretanjima u stvarnom fizičkom sistemu. Dvostruko klatno sa podlogom se odnosi na dvostepeni mehanički oscilator koji je patentirao i konstruisao srpski pronalazač Veljko Milković.
Dvokraka poluga na cijem je jednom kraju teg, dok je za drugi kraj vezano klatno, osciluje u prinudnom smislu zbog dopunskog momenta sile koji nastaje usled klacenja klatna. U principu su moguce i "stepenaste" oscilacije poluge, ali za izbor masa na kracima poluge i izbor kraka sile i kraka tereta, do spontanih oscilacija ne dolazi. U prvom delu bice izložena teorija matematickog klatna, a zatim ce svi rezultati biti iskorišceni za rešavanje osnovnog problema: oscilovanja poluge usled oscilovanja klatna.
