Merenja ulaznih i izlaznih parametara
Merenje efikasnosti
Cilj ovog rada je da sumira saznanja iz prethodnih radova uz dodatne komentare kao i da odgovori na dva osnovna pitanja: kako konstruisati efikasan dvostepeni mehanički oscilator Veljka Milkovića, kako izmeriti koeficijent efikasnosti konstruisanog oscilatora.Metod koji autor i drugi ljdi predlažu je već rešio navedene probleme i ne zahteva skupu opremu za merenje sile, brzine ili ubrzanja. Predložen metod meri količinu obe mase na obe strane klatna, koja se automatski zaključava na svoj gornji položaj zupčastim mehanizmom.
Moja namera je bila merenje naprezanja MK 5.3 da bi se video odnos ulaza i izlaza; izlaz je bio meren između poluge i protiv tega, kao u slučaju čekića sa klatnom kod Veljka Milkovića. Uzeto je 9 vati za električni ulaz. Napon i struja su bili mereni na DSO 101 (3) i snaga u vatima je izvedena odatle. Dakle, 9 vati ulaz, za 13,18 vati izlaz: Koeficijent korisnog dejstva = 1,46. Ja sam proizvoljno uzeo 9 vati za izračunavanje koeficijenta efikasnosti gore. To je urađeno da se pogreši u pozitivnom smislu pošto nisam uključio crtež solenoida sa zapornim mehanizmom niti crtež elektronike u ovim kalkulacijama.
Ovaj dokumenat ce da analizira i prikaže zakljucke od strane gospodina Rejmonda Heda (Raymond Head), gradevinskog biznismena iz Teksasa, SAD, koji je u prethodnom periodu radio na istraživanju sistema klatno-poluga i pravljenju replika dvostepenog mehanickog oscilatora Veljka Milkovica. Znaci, pošto je put koji je prešao teret i put koji su prešli prsti bili skoro isti, i pošto je teret bio 36kg a sila prstiju do 9kg, ocigledno je da je izlazna energija bila 4 puta veca nego ulazna energija.
Tokom javnih rasprava Često su bila postavljana pitanja gospodinu akademiku Veljku MilkoviĆu zašto ulazna energija nije bila raČunata koristeĆi formulu za potencijalnu energiju Ep = mgh. Ja sam takođe smatrao da je ova formula laka za korišcenje. Međutim, tokom vremena su se pokazala dva problema prilikom upotrene ove jednostavne formule. Metod izabran od strane Jovana Bebića je rešio oba ova problema. Sa održavanjem dodavanja energije klatnu, njegov početni položaj će stalno biti u poziciji 1, a i amplituda poluge će biti konstantna i laka za merenje. time je amplituda poluge, kao i izlaz energije na generatoru konstantan i lako ga je meriti
Ovim eksperimentom se prvi put precizno izračunava koliki je energetski suficit kod dvostepenog mehaničkog oscilatora Veljka Milkovića. Na sekundaru poluge preko adaptivnog uređaja sam stavio generator na kome sam izmerio snagu uređaja u stacionarnom stanju. Oscilovanje poluge sam održavao ručno preko dinamometra. Na osnovu koeficijenta elastičnosti opruge kao i na osnovu dužine pređenog puta produžetka kraka poluge na koji sam privezao dinamometar sam izračunao kolika je utrošena energija za održavanje oscilovanja poluge. Na osnovu svega ovoga se može zaključiti sledeće. odnos uložene energije i energije dobijene na izlazu je. 3,125 / 1.386 = 2,284
U ovoj analizi vrši se proračun energetskog suficita dvostepenog mehaničkog oscilatora Veljka Milkovića u eksperimentu koji je izveden pomoću ručnih generatorskih (dinamo) lampi na način da se ispod poluge postavio određeni broj takvih lampi dok se istom takvom lampom održavala oscilacija klatna te se na taj način vršilo merenje ulaznog i izlaznog rada (Sila x Pređeni put). Dalje se dobija da je efikasnost ovog modela Milkovićevog dvostepenog mehaničkog oscilatora 2,8 puta. Energetski bilans – čist energetski dobitak je 180%!
U ovoj analizi vrši se merenje izlazne i ulazne energije kod dvostepenog mehaničkog oscilatora Veljka Milkovića. Merenje je vršeno tako što se izlazna energija merila na osnovu visine podizanja tega na desnom kraku poluge dvostepenog mehaničkog oscilatora, a ulazna energija na osnovu visine početnog izvođenja klatna iz ravnotežnog položaja. Dakle odnos energije koja je dobijena na izlazu i energije koja je uložena na ulazu u sistemu je 22,89 puta.
Ulazna energija je data sistemu samo jedanput sa povećanjem potencijalne energije klatna. Ona je bila izračunata koristeći formulu Ep = mgh za potencijalnu energiju. Izlazna energija je bila izračunata uz pomoć merenja vertikalnog otklona poluge koji je prešla od gornje pozicije sve do udara u stub. Sve amplitude su merene dok god se poluga kretala. Onda je formula Ep = mgh korišćena sa masom m2 poluge da se izračuna izlazna energija. To je u stvari problem u izračunavanju. Pošto je ulazna energija bila 0,787 J, a izlazna 2,56 J, faktor dobitka je bio 3,25.
Eksperimenti sa elastičnim klatnom i merenja
Veljko Milković izvodi naučni eksperiment u kojem pokazuje prednost upotrebe klatna u savladavanju trenja direktnim guranjem. Cilj ovog eksperimenta je da prikaže prednost upotrebe klatna u sile trenja koju izaziva težina u poređenju sa direktnim guranjem te težine. Pitanje koje se postavlja je da li ovaj eksperiment dokazuje over juniti 8višak energije9 sistema ili ne?
Opis eksperimenta: Uređaj koji se koristi u eksperimentu se sastoji od postolja i elastičnog klatna: 1) Blokirano klatno sa ostatkom sistema se može posmatrati kao kruto telo. Upotrebom energije koja se prenosi upotrebom klipnog instrumenta ceo sistem prelazi ukupan put u dužini od 5mm. 2) Uz istu uloženu energiju, prenešenu klipnim instrumentom, klatno će gurnuti čitav sistem svojom kinetičkom energijom i uređaj će preći 15 puta veći put. Nakon toga će i dalje ostati neiskorišćena kinetička energija od klatna koje se i dalje klati.
Analiza uticaja veličine amplitude na pomeranje sistema klatna pri trenju klizanja i trenju kotrljanja.
Branislav Serdar, master mašinstva, je sproveo sopstveno istraživanje i dao stručno mišljenje o eksperimentu sa elastičnim klatnom Veljka Milkovića. Cilj rada koji prilažemo uz video snimak je posmatranje razlika u sistemima pod uticajem udarnih sila metalne lopte klatna, kao i analiza i poređenje dobijenih rezultata. Pročitajte više
Zvanična električna merenja
Na zahtev gospodina Veljka Milkovića iz Novog Sada, izmereni su napon, struja i snaga koje daje monofazni generator naizmeničnog napona (bez oznake) u režimu rada za koji je predviđen. U prvom merenju generator je pokretala poluga koja je mogla da se pomera u vertikalnoj ravni. Generator je bio fiksirran (nepomičan) i sila je delovala odozgo na dole - pravolinijski. U drugom merenju generator je držan u ruci, a rukom je, preko generatora, sila prenošena na teg koji je visio na predmetnoj poluzi, i mogao je da se klati u vertikalnoj ravni. Dobijene su sledeće vrednosti: vrednosti merene električne snage su varirale u intervalu od 91 mW do 228 mW (prvo merenje) i vrednosti merene električne snage su varirale od 2 mW do 9 mW (drugo merenje).
Izvršena su merenja uz upotrebu osciloskopa: jedna ručna dinamo lampa da gura klatno u vrh položaja kako bi održavala oscilacije klatna, a druga dinamo lampa je postavljena ispod polude na delu gde se prenosi izlazni rad oscilatora. Izvršena su merenja i dobijene su vrednosti voltaže dinamo lampe koja se upotrebljavala za održavanje oscilacija klatna i dinamo lampe koju je pritiskala poluga za vreme trajanja oscilacija.
