Panonska Atlantida

Po vodećim tumačima fenomena Atlantide, gotovo da nikad ništa nije privuklo više pažnje i izazvalo više interesovanja i istraživanja, a zatim i podstaklo na pisanje više knjiga koje su prevođene na skoro sve jezike sveta. Interesovanje je poteklo od zapisa starogrčkog filosofa i besednika Platona (427–347. pre n.e.), čiji je obim oko 10-ak savremenih kucanih strana, i sve od tada traje istraživačka ekspanzija, često zalazeći u različite krajnosti. Svi pokušaji da se odredi oblast koja bi mogla odgovarati tlu mitske Atlantide završavali su se bezuspešno. Zato kritičari tvrde da „već preko 2.000 godina nijedna arheološka lopata nije dala valjanu potvrdu”.

Međutim, poslednjih decenija otkriveni su i analizirani visokotehnološki artefakti sa područja Srednjeg Podunavlja, koji predstavljaju samo „kap u moru” rasutog blaga prethodne civilizacije – „Panonske Atlantide“, a koja je po svoj prilici doživela svoj kraj usled prirodne katastrofe, što se po mnogo čemu uklapa u Platonov zapis o Atlantidi.