U Sloveniji je objavljena doktorska disertacija na temu "Građevinski blokovi autopoeze u organizaciji 4.0" koja se bavi organizacionim sposobnostima živih bića i u referencama se pominje Veljko Milković i, naročito, njegova knjiga Energetska prekretnica ili apokalipsa. U ovom radu autor Tanja Balažic Paček izjednačuje genijalnost Galilea sa Veljkom Milkovićem i njegovim pojašnjenjem oscilacija.
Autopoeza je prvobitno predstavljena kao opis sistema za koji se kaže da definiše i objašnjava prirodu živih sistema. Kanonski primer autopoetskog sistema je biološka ćelija. Na primer, eukariotska ćelija se sastoji od različitih biohemijskih komponenti kao što su nukleinske kiseline i proteini, i organizovana je u ograničene strukture kao što su jezgro ćelije, različite organele, ćelijska membrana i citoskelet. U užem kontekstu primenjenom na ljudska bića ona se tiče čovekove sposobnosti da, pored biološke održivosti u smislu produženja vrste, organizuje i proizvodno-ekološku održivost kroz modernu industrijsku proizvodnju i distribuciju roba i usluga.
U tom smislu je autor Tanja Blažic Paček svoj diplomski rad zasnovala na ideji autopoeze u organizaciji 4.0 koja predstavlja, u industrijskim okvirima, svojevrsnu zajednicu fizičkih resursa i naprednih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije (AI), robota, dronova, autonomnih vozila, 3D štampanja, itd. Međutim, jedna od diskusija je vezana i za to koliko je ljudski um sposoban da napravi kreativan iskorak u organizovanju takvih sistema. Kada kažemo "kreativan iskorak" mislimo na sledeći nivo ekološke održivosti primenom čistih tehnologija umesto prljavih koje su trenutno u upotrebi i tu je mesto dvostepenom mehaničkom oscilatoru kao potencijalnom izvoru električne energije.
U ovoj opširnoj doktorskoj disertaciji autor, između ostalog, citira i Veljka Milkovića iz njegove knjige Energetska prekretnica ili apokalipsa:
Zašto je Galileo video drugačije? Jer on je jednostavno bio genije, što vidimo i kod pronalazača Milkovića, koji njihanje posmatra, inovira i definiše kao oscilaciju. Zamah ka apokalipsi ili samouništenju Milković (2016, str. 1-2) opisuje u delu „Energetska prekretnica ili apokalipsa”. On navodi primere samouništenja planete kroz ratove i energetski neefikasnu tehnologiju koja nije u skladu sa kretanjem živih bića u biosferi. Kroz posmatranje živih bića u prirodnom okruženju, Milković uviđa da su sva prirodna kretanja oscilatorna, kako u kretanju po zemlji i u vazduhu, tako i u kretanju unutrašnjih organa. Pretpostavlja se da je oscilatorno kretanje racionalna pojava u prirodi i da je razvoj energije išao u manje efikasnom pravcu upotrebom rotacionih pogona, koji troše ogromne količine energije na štetu životne sredine.
Tanja Balažic Paček
Autor ovog rada u pravom smislu reči prepoznaje principe autopoeze u pojašnjenjima koja Veljko Milković daje u ovoj svojoj knjizi. Izmeđo ostalih stvari, Milković navodi da su energenti jedan od osnovnih uzroka modernih ratova, te da bi ovi ratovi mogli biti zaustavljeni primenom tehnologija koje već postoje i koje su u skladu sa kretanjem živih bića u biosferi, te da bi takvim nastupom imali i održiv sklad sa životnom sredinom. Ovim se pre svega skreće pažnja na dvostepeni mehanički oscilator kao potencijalan izvor električne energije. U svojoj knjizi Veljko Milković, između ostalog, navodi:
Ptice lete mahanjem krila, slično kao i ribe koje osciluju perajima i repom. Prilikom kretanja ljudi i kopnenih životinja takođe se može govoriti o oscilatornom kretanju, a slično je i sa unutrašnjim organima. Verovatno sve to nije slučajno da kod živih bića postoje takva racionalna ostvarenja. Međutim, kroz razvoj energetike otišlo se u daleko manje efikasnom smeru kroz široku upotrebu rotacionih uređaja (turbine, elise, rotori, zamajci, zupčanici, remenice, lančanici, bregasti mehanizmi...). Tako se rasipa ogromna energija kroz buku, habanje, kavitaciju, a sve na štetu životne sredine. Nabrojane veštačke tvorevine u biosferi nikako ne mogu biti povoljnije od prirodnijih oscilatornih uređaja sa klatnom, čija je upotreba nesaglediva, ali najpre kod stacionarnih mašina (pumpe, kompresori, prese, elektrogeneratori...).
Pojavljivanje ovakvih tipova naučno-istraživačkih radova, u kojima su proučavanja oscilacija i dvostepeni mehanički oscilator Veljka Milkovića izvor ideja i inspiracija za primenu u nekim drugim poljima, osim mehanike, je pravi pokazatelj uspeha ovog izuma i višegodišnjih istraživanja oscilacija i njihove primene. Radovi poput ovog upisuju ime srpskog izumitelja Veljka Milkovića i njegov naučno-istraživački rad u daleko šire naučne krugove od onih koji se tiču mehaniče i fizike.