Internet portal Agroklub je uradio intervju sa akademikom Veljkom Milkovićem povodom njegovog koncepta Šume za proizvodnju hrane - zamena za njive. Šume su neiscrpan izvor hrane, počevši od gljiva, šumskih plodova i na kraju životinja, navodi akademik Veljko Milković.
Između ostalog u članku se navodi:
Poznati novosadski akademik i pronalazač, Veljko Milković, pre dve godine nominavan za Nobelovu nagradu iz fizike, osmislio je projekat "Šume za proizvodnju hrane - zamena za njive", a trenutno piše i knjigu na tu temu. Prema njegovim rečima, šume su neiscrpan izvor hrane, počevši od gljiva, šumskih plodova i na kraju životinja. Ovaj pronalazač po zanimanju istoričar, podseća da je pračovek u paleolitu bio skupljač plodova, a da je naučno dokazano da su tadašnji ljudi bili zdraviji od savremenog čoveka, а osim toga nisu bili ni agresivni.
Pračovek se hranio žirom i bukvinim žirom, koji je takođe jestiv, a mnogi su to zaboravili. Primera radi, svinje su se nekada hranile bukvinim žirom, a danas ih prehranjujemo kukuruzom. Da bi se dobio određen prinos kukuruza treba raskrčiti zemlju, napraviti plodnu oranici uložiti novac, a od vremena zavisi kakav će biti prinos. Prinos diktira i tržišnu cenu mesa, koja nije uopšte mala.
akademik Veljko Milković
Veljko Milković kroz svoj projekat predlaže povratak ranijeg načina ishrane ljudi i domaćih životinja, sa znatno više plodova rodnog drveća koje se jednom posadi, a dugoročno rađa. Reč je o pitomom kestenu, orahu, leski, bademu, kajsiji, hrastu, pa čak i javoru, a uz to i sve drugo drveće sa skromnim prohtevima, koje daje zdrave plodove.
Ovaj projekat ima višestruku namenu, jer se prostoru između rodnog drveća omogućuje intezivan uzgoj povrća u plastenicima sa reflektujućim površinama (sjajna folija ili premaz), što doprinosi bržem rastu i sazrevanju plodova. Leja u plasteniku može biti izdignuta sa odgovarajućom podlogom.
Takođe i razne vrste jestivih gljiva se mogu gajiti između drvoreda, a tu je i šumsko voće poput divljih jagoda, kupina i malina.